Socijalno poželjnim ponašanjem nazivamo ono koje nije autentično naše, kojim želimo da zadobijemo prihvatanje drugih. Zašto ispoljavamo socijalno poželjno ponašanje? Ponekad svi to radimo, jer smo socijalna bića. Nasmejaćemo se šali i kada nije posebno smešna. Bićemo ljubazni prema kolegi ili klijentu, iako nam nije do toga. Bićemo „odgovorniji”, „veći timski igrači i perfekcionisti” na razgovoru za posao, nego što smo to van te specifične situacije. Čini se da pribegavamo ovakvom ponašanju kada smo izuzetno motivisani, kao na razgovoru za posao ili kada želimo da zadržimo prijatelje, pa ih nikada ne odbijamo, već objašnjavamo zašto, navodno, ne možemo da im učinimo zatraženu uslugu ili da izađemo sa njima, kada nam se nikud ne ide. Da li je to neiskrenost ili samo uljudnost, učtivost? Kada podešavamo ponašanje?
Ako vam se desilo da ste potpuno saglasni sa svim stavovima neke druge osobe, makar to za vas bio i autoritet, zapitajte se da li se prilagođavate okolini ili samo nastojite da budete uglađeni da ne biste tu osobu uvredili ili propustili da joj ukažete poštovanje. Ako na pauzi za ručak naručite isto što i vaš kolega, to nije razlog za zapitanost. Razlikujte površno (praktično) poistovećivanje od onog suštinskog (potpunog) poistovećivanja sa nekim. Ukoliko smo izloženi neizvesnosti ili nam nedostaje informacija, imitiraćemo ponašanje članova grupe. Suprotno tome, iz gomile će se izdvojiti i kontraši, koji će u istoj situaciji imati individualnu šemu ponašanja.
Ukoliko govorite o osećanjima, postignućima i događajima koji ne postoje ili se nikad nisu odigrali, kao da su činjenice, to je neiskrenost. Ukoliko koristite eufemizme, vi nastojite da budete politički korektni. A ako ističete samo svoje pozitivne osobine, skloni ste davanju socijalno poželjnih odgovora. Da li je poželjniji konformizam ili antikonformizam, zavisi od mere, ali i od sredine. Čini se da su ljudi koji se suprotstavljaju svemu osvešćeniji, slobodniji i otvoreniji od konformista, koji samo odobravaju tuđe ideje, jer nemaju svoje. Konformizam, osim što isključuje kreativnost, ne ide ruku pod ruku ni sa vođstvom i aktivizmom i protivi se promeni i napretku.
Šta je to politička korektnost? To je naziv za izbegavanje izraza ili postupaka koji mogu izgledati kao da se njima teži da se izopšte, marginalizuju ili uvrede ljudi koji su diskriminisani. Politička korektnost podržava političke i obrazovne promene, naročito u ispravljanju istorijskih nepravdi vezanih za rasu, klasu, pol i seksualnu orijentaciju, ili je povezana sa ispravljanjem ovih nepravdi.
Konformizam je ponašanje pojedinca koje je u skladu sa normama i očekivanjima važne društvene grupe. Takvo ponašanje ide u pravcu nekritičkog saglašavanja sa važećim, opšteprihvaćenim grupnim normama i vrednostima, posebno pod grupnim pritiskom. Ovaj pojam često ima negativan prizvuk u smislu preteranog prilagođavanja po cenu gubljenja samostalnosti i samopoštovanja ličnosti.
Antikonformizam je sve suprotno (anti-) od onoga što je navedeno za konformizam.
Šta nas to sprečava da budemo autentični, to jest, u skladu sa sopstvenom ličnošću, duhom i karakterom, nesputani tuđim očekivanjima? Neizgrađen identitet? Lični stavovi? Verovatno nedostatak samoaktualizacije, odnosno postojanje velikog jaza između realnog i idealnog „ja”, s jedne strane, i samorefleksije, sa druge. Interakcija ova dva procesa formira odnos prema sebi i prema drugim ljudima.
A šta u stvari znači biti autentičan? To znači ne ponašati se socijalno poželjno, već u skladu sa svojim vrednostima i principima, što zahteva doslednost, hrabrost i čestitost. Ovakav balans dovodi do osećaja ispunjenosti životom i radom. Autentični ljudi su sigurni u sebe, puni nade, optimistični i imuniji na stres.
Ako niste iskreni prema sebi, ne možete biti iskreni ni prema drugima, a mi smo socijalna bića i autentičan odnos prema ljudima je važniji od socijalno poželjnog, jer samo tako možete zadobiti njihovo poverenje, naklonost ili, pak, prijateljstvo.
Tekst je preuzet sa: http://www.razvoj-karijere.com/