Mnogi mladi studenti, diplomci ili poslediplomci postavljaju retoričko pitanje „Koja je svrha pohađanja prakse?”, i ono, na prvi pogled, zvuči logično, zbog mnogih „razloga“. Iako eksplicitno ne tražiš odgovor, raščlanićemo te „razloge“ na pitanja – iz kojih proizilaze mnoge nelogičnosti koje nalikuju na „odgovore”:
– Zašto da odmah posle studija ne potražim plaćeni posao, umesto da gubim vreme na neplaćene prakse?
To bi bio ispravan tok misli kada bi poslodavci bili voljni da pruže priliku nekome bez dana radnog iskustva. U realnosti je drugačije: kandidati sa radnim iskustvom će uvek biti u prednosti u odnosu na tek svršene diplomce sa praznim CV-jem. Kada su okolnosti takve, teško je i za željeno radno mesto steći iskustvo na nekom drugom mestu, jer – i za to drugo radno mesto je potrebno izvesno radno iskustvo. Zato je praksa najkraći izlaz iz tog lavirinta. Racionalno rešenje, a ne žrtvovanje vremena, koje ćeš ionako imati na pretek kada ostaviš ispite za sobom.
– Zašto da se ozbiljnom poslodavcu, za koga želim da radim za platu, predstavljam neozbiljno, kao „obični volonter“?
Ozbiljni poslodavci ozbiljno razmišljaju o ljudima koje primaju na praksu. Mnogi od takvih poslodavaca smatraju praktikante najboljim kandidatima za zaposlenje. Naravno, zaposliće samo one koji ispune njihova očekivanja, pokažu želju za radom i uklope se ambicioznošću, energičnošću i inovativnošću u korporativne standarde. Takođe, ozbiljan poslodavac te neće tretirati kao manje vrednog zato što si tokom prakse kod njega radio/la za pohvalu (čitaj: preporuku), a ne za honorar.
– Ako sam već prethodno „radio besplatno“ za nekog drugog, zašto bi me budući poslodavac plaćao koliko i nekoga ko nije pohađao prakse, ili i više od toga?
Zato što ozbiljan poslodavac zna da svaka praksa predstavlja radno iskustvo. I više od toga: najozbiljniji poslodavci će svakako bolje platiti diplomca sa praksom, nego diplomca bez ikakvog radnog iskustva (ako ga uopšte i zaposli). Sa ispunjenim CV-jem i ti deluješ ozbiljnije.
– Studiram da steknem teorijsko znanje koje ću praktično primenjivati kad se zaposlim, pa šta će mi onda uopšte profesionalna praksa?
Velika je razlika između teorijskog znanja, stečenog tokom studija, i praktičnog rada nakon zaposlenja, bez obzira na kvalitet studija. Međutim, ti to, kao student/kinja, i ne možeš saznati na studijama.
Svakako je bolje da spoznaš te razlike u statusu praktikanta, nego kasnije, kada budeš primljen na prvi “pravi” posao. Zato stručna praksa nikada nije zaista besplatna, čak i kada ti nije plaćena u obliku novčanica: ona ti pruža zlata vredno praktično iskustvo koje ne možeš da kupiš. Stručna praksa ti može pomoći da na vreme izabereš užu specijalnost. Možda ti se, zapravo, i ne svidi ono za šta se školuješ. Bilo bi šteta da to otkriješ kad se već zaposliš. Onda je kasno za reizbor.
Profesionalna praksa je odlična prilika da pre zaposlenja testiraš, nadogradiš i usavršiš veštine za međuljudske odnose, rad u timu, za poslovnu komunikaciju, liderstvo, rešavanje problema i sl. Na profesionalnoj praksi ćeš sigurno izgraditi i osnažiti samopouzdanje, veru u sebe, motivaciju i radne navike.
PraksaVeć tokom prakse možeš početi da prikupljaš profesionalne kontakte i ispuniš telefonski imenik. Neka od tih zvučnih imena ćeš pozvati i pitati za savet, a kada budeš aplicirao na oglas za posao iz snova – i za preporuke koje će ti zasigurno dobro doći.
Ne zaboravi da svaka praksa obogaćuje tvoju radnu biografiju. Profesionalna praksa koju navodiš u CV-ju, a koja je relevantna za struku u kojoj konkurišeš za posao – ostavlja snažan pozitivan utisak na potencijalnog poslodavca koji će neminovno formirati mišljenje o tebi kao o nekom ko je vredan, ambiciozan i organizovan i pre nego što te upozna i pruži ruku (šansu).
Bez obzira da li si na dodiplomskim ili poslediplomskim studijama, ili si završio/la studije, pa si trenutno na nekom profesionalnom usavršavanju, praksa je pravi početak tvoje uspešne karijere!
Tekst je preuzet sa: http://www.razvoj-karijere.com/